Крвна освета 0001    Закукала сиња кукавица 0002    усред зиме кад јој није врјеме 0003    у бјеломе дану Савиноме. 0004    Она кука на танехној кули 0005    у бијелу Кулашину граду. 0006    То не бјеше кукавица сиња, 0007    веће мајка Кајевића Мехе, 0008    а што кука и невоља јој је, 0009    јер је сина изгубила свога, 0010    свога сина Меху Кајевића: 0011    четерест му и седам година. 0012    Он је јунак био без карара, 0013    јер је тридест посјекао глава, 0014    тридест глава црногорских јунака. 0015    Па је дошо вакат по земану, 0016    погино је Кајевићу Мехо, 0017    посјеко га Кнежевић Спасоја. 0018    Спасоја је из Мораче Горње. 0019    Колко кука Мехмедова мајка, 0020    вас Кулашин забун учинила. 0021    То су чула до два Кајевића: 0022    једно бјеше Реша-буљубаша, 0023    а друго је Хасан-бајрактаре. 0024    Оде Хасан говорити Реши: 0025    „О мој брате, Реша-буљубаша, 0026    ено кука наша мила стрина, 0027    наша стрина, Мехмедова мајка, 0028    да иђемо стару утјешити.” 0029    Оба брата на ноге скочише, 0030    па су дошли кули Мехмедовој, 0031    ту нађоше мајку Мехмедову, 0032    па јој веле до два Кајевића: 0033    „Наша стрино, Мехмедова мајко, 0034    што ти кукаш јутром и вечером? 0035    То је, стара, од бога грехота 0036    а од људи велика срамота.” 0037    А вели им Мехмедова мајка: 0038    „Чусте ли ме, до два Кајевића! 0039    Јазук вама и вашему наму, 0040    јазук било свему Кулашину! 0041    Ви не бисте кадер осветити 0042    свог братића Кајевића Меху; 0043    а ви да сте који погинули, 0044    па да је жив Кајевићу Мехо, 0045    он би васке давно осветио 0046    јал’ за новце, јали на јунаштво.” 0047    А веле јој до два Кајевића: 0048    „Стан’, причекај, Мехмедова мајко, 0049    ти пречекај док Ђурђевдан дође, 0050    по Ђурђеву цио мјесец прође, 0051    док се гора заодјене листом, 0052    црна земља зеленом травицом, 0053    доклен јање биде за заклања. 0054    Ако бог да и нама поможе, 0055    оба ћемо у Морачу саћи 0056    до бијеле Спасојеве куле, 0057    сићи ћемо вучки и хајдучки, 0058    па посјећи Кнежевић Спасоју, 0059    изнијет му Кулашину главу.” 0060    А вели им Мехмедова мајка: 0061    „А ја Меха не бих ни жалила, 0062    јунак био па је погинуо, 0063    нег не могу слушат са ушима, 0064    гдје се фали Кнежевић Спасоја, 0065    он се хвали у све седам Брда 0066    и хвали се по свој Гори Црној 0067    гдје је горског погубио вука, 0068    горског вука Кајевића Меху.” 0069    Оба јој се брата заклињаху: 0070    „Немој кукат, Мехмедова мајко, 0071    створит ћемо што смо ти рекнули.” 0072    Па одоше оба Кајевића, 0073    својој кули дошли од камена. 0074    А дан по дан, земан по земану, 0075    па је дошо данак Ђурђев-данак. 0076    По Ђурђеву цијел мјесец прође, 0077    сва се гора заодјела листом, 0078    црна земља са зеленом травом. 0079    Једно јутро браћа подранила, 0080    браћа сједе на бијелој кули. 0081    А што вели Хасан-бајрактаре: 0082    „Старји брате, Реша-буљубаша, 0083    знаш ли, Решо, није било давно, 0084    како смо се стрини закињали, 0085    нашој стрини, Мехмедовој мајци, 0086    да сиђемо у Морачу пусту 0087    до бијеле Спасојеве куле, 0088    да смакнемо Кнежевић Спасоју, 0089    да ми нашег брата покајемо, 0090    нашег брата Кајевић Мехмеда.” 0091    Решо викну остарјелу мајку: 0092    „Чујеш мене, остарјела мајко, 0093    дер узгрни уз руке рукаве, 0094    па ћеш нама хљеба укухати.” 0095    А старица на ноге скочила, 0096    па хљебове њима покухала. 0097    Хасан скочи на ноге лагахне, 0098    па он своме тору долазио, 0099    па изабра овцу јаловицу 0100    па је закла Хасан-бајрактаре, 0101    па на ражњу овцу испекоше. 0102    Кад је овца испечена била, 0103    исјекоше овцу јаловицу, 0104    па јој месо у торбу турише 0105    и бијелије лахки брашљаница. 0106    Спремише се оба Кајевића. 0107    Отален су браћа полазила, 0108    по по ноћи браћа ударила, 0109    ударише преко Кулашина; 0110    до сабаха јесу излазили 0111    на планину на врх Бјеласице. 0112    На планини данак заданили 0113    и туде су ноћцу заноћили, 0114    па другога јутра дочекали. 0115    Па се добро ојутрило било, 0116    повисоко сунце изгријало, 0117    браћа сједе под буквом зеленом. 0118    Ну да видиш Хасан-бајрактара, 0119    па извади дурбин из њедара, 0120    низ планину дурбин окренуо, 0121    на дурбин је по планини гледо, 0122    па Морачу Хасан угледао, 0123    по Морачи цркве се бијеле; 0124    и гледао куле по ћенару, 0125    видје кулу Кнежевић Спасоју. 0126    Док је видје, одмах је познаде. 0127    По чему је кулу познавао? 0128    Он видио на бијелој кули 0129    русу главу Кајевића Меха. 0130    Мехмедова глава опанула, 0131    од костију месо отпануло, 0132    отрухнуло па је отпануло; 0133    црне очи вране искапале, 0134    а мозак су црви расточили. 0135    Кад је Хасан главу угледао, 0136    љуто писну Хасан-бајрактаре, 0137    из руке му дурбин испануо, 0138    па на брата окренуо главу: 0139    „О мој брате, Реша-буљубаша, 0140    што ти мене водиш по планини, 0141    већ ме сведи у Морачу равну.” 0142    А вели му Решо у планини: 0143    „О мој брате, Хасан-бајрактаре, 0144    што ти данас у планини писну? 0145    Црногорце јеси л’ угледао 0146    и пред њима љуте харамбаше, 0147    па се тако, брате, препаднуо?” 0148    А вели му Хасан-бајрактаре: 0149    „Ја се, брате, препасти не могу 0150    баш никаква љута Црногорца; 0151    већ ја видјех кулу Кнежевића 0152    и на кули главу Мехмедову, 0153    зато, брате, у планини писнух. 0154    Већ хајдемо у Морачу саћи.” 0155    А вели му Реша-буљубаша: 0156    „О мој брате, Хасан-бајрактаре, 0157    а ласно је низ Хрзату саћи, 0158    ал’ се није натраг повратити. 0159    Већ, мој брате, Хасан-бајрактаре, 0160    ноћас јесте уочи недјеље, 0161    ујутро ће недјеља сванути, 0162    ујутро ће Власи светковати, 0163    а ми ћемо ноћас салазити 0164    низ планину до Црвене стјене. 0165    Туде има седамдесет врела, 0166    ту излазе овце из Мораче, 0167    они овце поје на врелима, 0168    код врела им овце све пландују. 0169    Нећемо ли туде дочекати 0170    да изађу овце Кнежевића, 0171    па ће с њима Кнежевићу бити, 0172    да он овце од Турака чува; 0173    нећемо л’ га туде дочекати.” 0174    Акшам црни паде на ледину, 0175    оба брата на ноге скочише, 0176    па су сашли до Црвене стјене, 0177    па код воде браћа посједала. 0178    У то свану и огрија сунце. 0179    Кад пол дана претурило било, 0180    врућина је вома угријала, 0181    па долазе из Мораче овце; 0182    све се овце поје на врелима, 0183    нејма стоке Кнежевић Спасоје. 0184    Мало врјеме али дуго није, 0185    закуцаше звона уз планину, 0186    ето брава Кнежевић Спасоје, 0187    његовије хиљаду оваца, 0188    за овцама љути Црногорци: 0189    четридесет имаде Брђана, 0190    у свакога токе на прсима. 0191    Пред овцама Кнежевић Спасоја, 0192    па он први иђе пред овцама. 0193    Угледа га Реша-буљубаша. 0194    На Спасоји црвене чакшире, 0195    јесу пусте Мехе Кајевића; 0196    на плећим му црвена долама, 0197    јест долама Кајевића Мехе; 0198    на прси му токе Мехмедове, 0199    за појасом обје леденице, 0200    пушке мале Кајевића Мехе, 0201    што педесет ваљају дуката; 0202    на рамен му бистрог џефердара, 0203    дуга пушка Кајевића Мехе. 0204    Нут какав је Кнежевић Спасоје: 0205    црни су га претиснули брци, 0206    па му брци пали по токама. 0207    Онда Решо бесједи Хасану: 0208    „О Хасане, брате од матере, 0209    да ти видиш Кнежевић Спасоју, 0210    би ли мого њега познавати?„ 0211    А вели му Хасан лакрдију: 0212    „Не бих мого познат Црногорца.” 0213    А вели му Решо у планини: 0214    „Ходи, види силна Црногорца.” 0215    Иза букве Хасан погледао. 0216    Када Хасан видје Кнежевића, 0217    у Хасану срце заиграло, 0218    звекнуше му токе на прсима, 0219    обје су му руке задрхтале, 0220    све му пушка дрхти у шакама. 0221    Кад то видје Реша-буљубаша, 0222    па Хасану оде говорити: 0223    „О мој брате, Хасан-бајрактаре, 0224    ти си казо да се не би препо 0225    баш онога силна Црногорца.” 0226    А вели му Хасан лакрдију: 0227    „Ја се, брате, нисам препаднуо.” 0228    Опет Решо бесједи Хасану: 0229    „Кад се ниси тако препаднуо, 0230    што ти токе на прсима звече? 0231    што ти пушка дрхти у шакама?” 0232    А вели му Хасан лакрдију: 0233    „Ово ме је ешак ухватио.” 0234    Па му Решо оде бесједити: 0235    „Удри, брате, црног душманина, 0236    удри њега пушком од очију.” 0237    Кад то чуо Хасан-бајрактаре, 0238    па од земље на ноге скочио, 0239    па он трчи до врела студена, 0240    па му стаде насред пута равна. 0241    Угледа га Кнежевић Спасоја, 0242    тада стаде Кнежевић Спасоја, 0243    па је своје овце уставио, 0244    на дружину главу окренуо 0245    и њима је тихо бесједио: 0246    „Станте туде, млади Црногорци!” 0247    Црногорци стали у планини, 0248    па Спасоје грлом подвикнуо, 0249    он познаде Хасан-бајрактара. 0250    Спасоје му оде говорити: 0251    „Чујеш ли ме, Хасан-бајрактаре, 0252    откуд туде у нашу планину? 0253    Зар си свео Кулашинце младе, 0254    Кулашинце, да ми одгнаш овце? 0255    Оваца ми одјавити нећеш, 0256    док је мени на два рама главе!” 0257    А вели му Хасан-бајрактаре: 0258    „Чујеш мене, силан Кнежевићу, 0259    ја нијесам свео Кулашинце 0260    да оћерам твоје бјеле овце, 0261    већ сам дошо у вашу планину, 0262    нећу л’ тебе овдје дочекати, 0263    да ја твоју осијечем главу, 0264    нећу л’ Меха осветити мога.” 0265    Па скидоше пушке са рамена, 0266    опружише један на другога, 0267    Кнежевића пушка преварила. 0268    Пуче пушка Хасан-бајрактара, 0269    посред паса њега погодио, 0270    нако паде Кнежевић Спасоја. 0271    Кад погледа Хасан-бајрактаре, 0272    на Спасоји нестануло главе, 0273    посјече га Реша-буљубаша. 0274    Почо бјежат Решо уз планину, 0275    а вели му Хасан-бајрактаре: 0276    „Чујеш мене, Решо-буљубаша, 0277    ласно ј’ посјеч мртва Брђанина. 0278    Ти посјече Спасојеву главу, 0279    на Спасоју осташе хаљине 0280    нашег брата Кајевића Меха. 0281    Врат’ се натраг, Реша-буљубаша, 0282    врат’ се натраг те скини хаљине; 0283    ако ли се натраг вратит нећеш, 0284    убит ћу те пушком од очију, 0285    убит ћу те баш ко Црногорца.” 0286    Није друге, он се натраг врати. 0287    Решо мртву Кнежевићу дође, 0288    па за ногу узима Спасоју, 0289    па за букву заклони Спасоју, 0290    па му стаде одијело скидат. 0291    Поклопи га четрест Брђана, 0292    црногорске пушке запуцаше, 0293    а све пуца бистар џефердаре, 0294    дуга пушка Хасан-бајрактара. 0295    Хасан брата у планини брани. 0296    Хасан уби још седам Брђана 0297    бранећи си брата у планини. 0298    Са Спасоје скидоше хаљине, 0299    побјегоше натраг Кулашину.